Manje boce vina su vredne i raznovrsne. Pa zašto ih ne pijemo?

Kada je sommelier Sam Mushman počeo da organizuje svoj vinski program u hotelu Arthouse u Njujorku, imao je za cilj da okupi velikodušan izbor boca. Mushman preferira manje boce za posluživanje jer vjeruje da potrošačima daju priliku da probaju neka od najboljih svetskih vina po (relativno) pristupačnim cenama.  

Nažalost, polu-boce nisu tako plodne na listama distributera kao što su nekad bile, kaže Mushman, a sastavljanje dobrog izbora bio je težak poduhvat. „Od svih sjajnih vina koje biste možda želeli da dodate na svoju listu, verovatno jedno od svakih 10 nudi boce od 375 mililitara“, kaže on.

Njegova trenutna lista uključuje polu-boce Maiacamas Chardonnaya za 75 dolara, Azelia Barolo iz 2011. za 56 dolara i Bruskuieres Chateauneuf-du-Pape iz 2012. za 64 dolara. Nakon mnogo pozitivnih povratnih informacija, sada planira proširiti listu polu-boca na vina iz manje poznatih „sekundarnih“ regija.

Manja, polu-boca sadrži 375 mililitara vina, ili 12,6 unci, što je ekvivalent dve velikodušne čaše. Uprkos Mušmanovim naporima u Njujorku, prodaja ovog formata opada. Ipak, većina profesionalaca u industriji slaže se da polu-boce nude brojne prednosti, posebno za vrhunska i odležana vina.

Potrošači koji žele da se razbacuju možda nemaju finansijska sredstva da potroše, recimo, 200 dolara na bocu Caimus-a, ali bi mogli biti spremni da plate 100 dolara za polu-bocu. Manja veličina serviranja takođe nudi savršeno rešenje pri pronalaženju vinskog para za predjelo od morskih plodova i predjela od crvenog mesa: pola boce belog i pola boce crvenog.

Još jedna prednost polu-boca je nešto što se često smatra nedostatkom. Vina brže stare u manjem formatu jer veći deo tečnosti dolazi u kontakt sa kiseonikom. Nije nužno poželjno za većinu belih vina ili šampanjca, ali što se tiče krupnih, tamnocrvenih crvenih, poput Napa Cab ili Barolo, brže starenje znači da su vina pristupačna u mnogo mlađoj dobi. (Mušman kaže da Barolo iz 2011. godine na njegovoj listi „ima ukus kao da stari najmanje tri do pet godina duže“.)

Jason Haas, partner i generalni direktor vinarije Paso Robles Tablas Creek Vineiard, samozvani je entuzijast za polu-boce, i kao potrošač i kao neko ko radi u industriji. Kaže da su polu-boce „neverovatno prilagođen način kupcima da ponude vina i [oni] generalno nude viši kvalitet od vina na čaše“.

„Na vinskim kartama postoji dobra vidljivost jer su odeljci polu-boca manji i obično se nalaze na prednjoj strani knjige“, ​​kaže Haas. „Ako iz toga možemo da dobijemo dobru lojalnost kupaca, onda je to divno“.

Ridge Vineiards u planinama Santa Cruz nudi četiri svoja vina u polu-bocama. Vinarija ih prodaje na veletržnicama i direktno potrošačima preko svog vinskog kluba i u samoj vinariji. „To nam daje fleksibilnost za ljude koji žele da popiju čašu vina na imanju, a da ne moraju uzimati vino po čaši“, kaže Rian Moore, potpredsednik prodaje za potrošače.

Jedno od vina Ridgea, mešavina Monte Bello na bazi Cabernet Sauvignona, poznata je po svom uključivanju u degustaciju Pariške presude 1976. godine. Ridge nudi ovo vino kao deo budućeg vinskog kluba u formatima od 375 i 750 mililitara. Budući da vinu može biti potrebno nekoliko godina da sazri, kaže Moore, mnogi razumni članovi vinskog kluba uključuju pola tuceta polu-boca u svoje narudžbe kako bi mogli prije popiti vino i procijeniti njegovu evoluciju.

Uprkos svim ovim prednostima, prodaja polu-boca zaista pada. Tablas Creek već dugi niz godina nudi svoja dva vodeća vina, Esprit de Tablas i Esprit de Tablas Blanc, u formatu od 375 mililitara. Međutim, prodaja je u poslednjoj deceniji pala za 80 odsto, a vinarija se nalazi na raskrsnici. „Ove godine ćemo ih flaširati u polu-boce, ali nisam siguran da ćemo sledeće godine“, kaže Haas.

Mnogi u industriji ukazuju na Coravin, tehnologiju izlivanja i očuvanja tokom vremena, kao jedan od razloga za pad. Coravin omogućava korisnicima da sipaju pojedinačne čaše bez otvaranja boce, omogućavajući im da (teoretski) s vremenom ponovo posete vino i uživaju u njegovoj evoluciji. Za restorane i vinske barove ovo pruža priliku za prodaju vrhunskih vina po čašama bez pritiska da prodaju cijelu bocu prije nego što se pretvori u ocat.

„U sistemu Coravin ima mnogo prednosti, ali postoje i nedostaci“, kaže Mushman. „Ne održava vino dobrim šest meseci, održava vino dobrim nekoliko nedelja, i to samo ako pluta izdrži i ako [inertni gas argon koji ispušta] Coravin radi svoj posao“.

Polu-boca, s druge strane, izvlači te promenljive iz jednačine i nudi gostima isto romantično iskustvo koje dolazi sa posluživanjem boce od 750 mililitara. „Od otvaranja boce, do mirisa pluta, degustacije vina i posmatranja kako se vino razvija tokom 10 do 20 minuta – to je vaša boca“, kaže Mushman.

Uvoznik i distributer iz Njujorka Skurnik Vines trenutno nudi više od 100 boca od 375 mililitara. (Mushman to navodi kao jedan od najboljih izvora za svoju listu boca.) Glavni direktor prodaje kompanije, Jonathan Schvartz, kaže da je prodaja polu-boca dostigla vrhunac 2012. ili 2013. godine, nakon sve većeg broja menija za degustaciju u Njujorku. On se slaže da je Coravin i njegova pogodnost za degustaciju menija „verovatno pokretačka snaga prestanka proizvodnje boce od 375 mililitara“.

Drugi kažu da bi i distributeri trebali snositi dio krivice za pad prodaje. „Sve je manje distributera koji žele da skladište polu-boce, a u okviru onih koji to žele, mislim da uglavnom ne rade toliko da ih prodaju“, kaže Haas. To može biti zato što manji broj restorana ima veliki izbor boca, ali to može biti i zbog vrhunskog profita koji nudi ponuda boca od 750 mililitara.

„Distributere isto košta isporuka kofera polu- boca kao i isporuka kofera boca od 750 mililitara. To je dodatna stavka za skladištenje u njihovom skladištu, a na njoj zarađuju upola manje novca“, kaže on. A ako su te boce od 750 mililitara predviđene za program odlaganja stakla, treba uzeti u obzir i svojstveni otpad. To bi, pak, moglo potaknuti veću prodaju.

Osim toga, polu-boce su skupe za vinarije jer, uprkos tome što sadrže polovinu količine vina, još uvek zahtevaju bocu, kapsulu, plutu i etiketu. I sa svakom od ovih stavki koje se nabavljaju u manjim partijama – one vinarije koje nude polu-boce to čine u mnogo manjoj količini-one su mnogo skuplje po jedinici.

„Na kraju, to košta između dve trećine i tri četvrtine cene vaše pune boce“, kaže Haas. „Na tržištu to u osnovi nije održivo ako ne subvencionirate nešto samo nešto više od polovine cene vaše pune boce, tako da vinarija generalno jede te dodatne troškove“.

Iako donekle protivno željama svog podrumskog tima, Haas želi nastaviti proizvodnju polu-boca što je duže moguće. Ali kategorija je u ćorsokaku, sa svakim korakom lanca snabdevanja u više pravaca.

Ako oni koji piju žele da nastave da uživaju u blagodatima boca od 375 mililitara, samo jedna stvar će ubediti vinarije i distributere da ostvare udarac po profitu: potražnja potrošača. U suprotnom, dani polu-boce su odbrojani.

Izvor: https://vinepair.com/, preuzeto: 12.10.2021. https://vinepair.com/articles/half-bottle-wine-advantages/