Mačkov podrum

Kada je i kako vaša vinarija osnovana, kako je tekao njen razvoj? 

Porodica Jojić ima dugu tradiciju vinogradarstva i vinarstva. Po onome što smo uspeli da saznamo od rođaka a i kroz crkvene zapise i drugu istoriografsku građu, vreme seže čak u devetnaesti vek.

Godine posle Drugog svetskog rata donose mnoge promene. Pritisnuti raznim državnim i paradržavnim ograničenjima, vinogradi i proizvodnja vina u porodičnim ekonomijama zamiru.

I naša proizvodnja grožđa a još više proizvodnja vina tavori. Porodične vinograde sam izvadio i okrenuo se ratarskim aktivnostima. Osećajući da sam izdao tradiciju porodice, kraja, tradiciju staru decenijama, odlučio sam da se vratim vinogradima, proizvodnji grožđa i naravno i proizvodnji vina.

Prvo vino proizvedeno po savremenim tehnološkim, podrumarskim i potrošačkim vrednostima proizveli smo 2007. godine.

Kakvi su danas kapaciteti vaše vinarije?

Kapacitet vinarije Makov podrum u inox i drvenim sudovima je 230.000 hiljada litara.

Da li planirate povećanje ili smanjenje proizvodnje u narednim godinama ?

Svakako ćemo uraditi neke rekonstrukcije u vinogradima. Mislim da u narednom periodu ne bi povećavali površinu zasada.

Koje etikete imate u ponudi?

Paleta naših etiketa je veoma široka. Pre svega, imamo dve linije, ili brenda, klasični, Mačkov podrum, i liniju Sunčani breg. U pripremi je i nova luksuzna linija premium nivoa.

Od belih vina imamo Sauvignon blanc, Chardonnay, Incognito (sorta Rajnski rizling) i Traminac mirisavi. Roze Frajla je od portugizera, a od crvenih sorti imamo Portugizer, koji pravimo po metodi karbonske maceracije, kao mlado vino, potom Pinot noir, Merlot i Camerlot (Merlot, Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc). Od specijalnih vina imamo bermet crveni (vinski liker) a uskoro i Pasito (desertno belo vino od traminca mirisavog).

Drugim rečima, pokrivamo veliki spektar ukusa i stilova, da bismo mogli da udovoljimo što većem broju ljubitelja vina.

Postoji li među vašim etiketama neka koja se izdvaja od drugih i na koju ste naročito ponosni i zbog čega?

Svaka etiketa nam je na svoj način interesantna. Za neku je vezana lokalna tradicija (portugizer), za neku nas vežu značajna porodična događanja (roze Frajla je simbolično posvećena udaji moje majke za mog oca). Neki čokoti za koji je znao samo moj otac, kasnije i ja (traminac, za koji smo po kalemove išli lično moja supruga, ćerke i ja baš u Tramin, mesto u Južnom Tirolu odakle sorta potiče). Prva velika nagrada u inostranstvu u Bergamu je vezana za vino Camerlot.

Šta je po vama presudno za ukus vaših vina – kvalitet grožđa, način proizvodnje ili nešto treće?

Kvalitet grožđa na prvom mestu,vizionarstvo enologa i vlasnika vinarije i njihov sinergizam.

U čemu je suština dobrog vina?

Najvažnije je da je pitko, sexy… i da ga poželimo ponovo da ga pijemo.

Koliko pažnje posvećujete marketingu?

Marketing je postao toliko značajan za plasman vina, mislim čak da je značajnije imati dobar markrting nego kvalitetno vino. Ježim se na taj neoliberalni tržišni koncept. Mislim da on čak i šteti vinu. Ali bez njega nema opstanka na tržištu i u proizvodnji.

Na kojim su sve tržištima prisutna vaša vina?

Naša vina su redovno prisutna na tržištu Srbije, SAD i sa promenljivim uspehom u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Švajcarskoj i Poljskoj.

Da li su vaši proizvodi predstavljani na nekim sajmovima i izložbama?

U Srbiji je sada obilje sajmova i vinskih manifestacija. Uglavnom smo prisutni na svim važnijim događajima.

Kakvi su planovi vaše vinarije za budućnost?

Permanentan rad na poboljšanju kvaliteta vina i fokus na određene specifične tržišne niše i napuštanje masovne proizvodnje.