Vinarija Vinska klet Rouna

Današnji izbor za predstavljanje je vinarija Vinska klet Rouna koja je jedna od vinskih proizvođača iz regije Goriška Brda. Vinogradi ove vinarije se nalaze u mjestu Slap.

U svojoj proizvodnji vinarija ima sledeće etikete: Zelen, Pinela, Sauvignon, Premium belo, Cabernet Sauvignon, Premium rdeče, Muškatna penina.

Više informacija o istoriji i vinariji možete pročitati u tekstu ispod

Na imanju Rouna proizvodimo jednogodišnja vina sa izraženom svežinom na ekološki prihvatljiv način i prema tradicionalnoj metodi sa kratkotrajnom maceracijom.

Vina vinarije Vinska klet Rouna

Zelen

Zelen je dobio ime po jarko zelenoj boji lišća i izdanaka. Prvi put ga spominje 1844. godine Vertovec u Vinoreji, gde mu pripisuje naročito plemenit duh. Kako se arome zelena teže održavaju, Poljoprivredni institut Slovenije preuzeo je zadatak da ih zadrži. A između ostalog, takođe su otkrili da ovo vino sadrži puno hidroksicinaminskih kiselina, koje deluju antioksidativno, odnosno lekovito. Čini se da je zelen autohtona, samonikla sorta Vipavske doline i da je nema nigde drugde. Nakon što je skoro potpuno nestao, vinari su ponovo počeli da mu se posvećuju. Danas u Vipavskom kraju raste zelen na oko 60 hektara, što predstavlja dobrih 2% vipavskog vinogorja.

Detaljni podaci

Suvo belo vino

Pinela

Pinelu pominje zvanični istoričar bečkog dvora Otokar u svojoj Rimskoj hronici oko 1280. godine. U Furlaniji se gajila već u 14. veku, a krajem 19. veka pominje se kao sorta uzgajana u okolini Padove. 1932. godine u publikaciji Agrarnog instituta iz Gorice opisana je kao lokalna sorta koja se širi uglavnom na brdima Vipavske doline. To potvrđuje i Vertovec u knjizi Vinoreja za Slovence, objavljenoj 1844. U njoj je svrstava u red „plemenitijih sorti“ i hvali rečima: „U Goču nad Ipavom orao ga je obilno zasadio, i njegovo je vino prelepo. Postalo je poznato.“ U Sloveniji se gaji samo u Vipavskoj dolini i kraškom vinorodnom podregiju Vrhe. Pre četrdeset godina pinela je bila treća najbrojnija sorta u Vipavskom kraju, ali su je vinogradari kasnije gotovo u potpunosti napustili, uglavnom zbog bolesti. Pre nekoliko godina počeli su da joj posvećuju više pažnje, a danas je pinela kod nas zasađena na oko 50 hektara, što predstavlja oko 2% vipavskog vinogorja.

Detaljni podaci

Suvo belo vino

Sauvignon

Sauvignon kao sorta grožđa potiče iz francuskog Bordoa. Ime potiče od francuske reči sauvage (divlji). Danas se ova aromatična sorta nalazi u mnogim vinskim regionima sveta na severnoj i južnoj hemisferi. Najčešće ga proizvode vinari širom sveta kao mlado aromatično sveže suvo vino, ali je takođe jedna od sorti svetski poznatih slatkih bordoških vina iz regiona Sauterness i Barsac. U zavisnosti od klimatskih uslova i zrelosti, sauvignon daje vina od agresivnijih travnatih do tropskih voćnih aroma.

Detaljni podaci

Suvo belo vino

Premium belo

Bela sorta od sorte vina Zelen i Chardonnay. Za ovo vino je zeleno grožđe sušeno na vinovoj lozi 2015. godine, čime je postignuta koncentracija soka od grožđa. Posle 24 sata hladne maceracije, vino je dve godine sazrevalo u hrastovim buradima.

Detaljni podaci

Suvo belo vino

Cabernet Sauvignon

Mnogi stavljaju kaberne sauvignon na prvo mesto među važnim crvenim sortama grožđa. Sorta je sastavni deo većine najboljih, legendarnih crvenih Bordoa, zajedno sa merlotom i, u manjoj meri, kaberne frankom. Daje im dugovečnost, a takođe je važan sastojak mnogih drugih sjajnih crvenih sorti širom sveta. Savremene analize pokazale su tokom protekle decenije da je kaberne sauvignon nastao kao mešavina sorti kaberne franka i sauvignona. Danas se nalazi u svim glavnim svetskim vinskim regijama.

Detaljni podaci

Suvo crveno vino

Premium rdeče

Ovo crveno vino sastoji se od lokalne sorte refoška i svetske sorte merlota. U 2015. godini grožđe merlot sušeno je na vinovoj lozi, čime je postignuta koncentracija grožđanog soka. Posle 8 dana maceracije, vino je sazrevalo 2 godine u buradima od hrastovog drveta.

Detaljni podaci

Suvo crveno vino

Muškatna penina

Penušavo vino se proizvodi dodavanjem šećera i kvasca za drugo mirno vino za drugu alkoholnu fermentaciju. Nastali ugljendioksid se zadržava u vinu, za razliku od prve fermentacije, a kada se pije, oslobađa se u obliku prijatnih osvežavajućih mehurića. Druga alkoholna fermentacija odvijala se u većim zatvorenim kontejnerima, za razliku od takozvane tradicionalne metode, gde se ta fermentacija odvija u pojedinačnim bocama. Penušavo vino muškat proizvodi se kao polusuvo vino od ugodno aromatične žute sorte muškat.

Detaljni podaci

Penušavo vino

Vinariju možete kontaktirati putem email-a: vinarstvo.rouna@gmail.com ili putem telefona: +386 41 551 105.

Pored navedenih kontakt podataka vinarija je dostupna i na web adresi: https://vina-rouna.si/.

Pronašli ste pogrešan podatak ili određeni podaci nedostaju? Budite slobodni da nas kontaktirate na email vinarije@vino.ba i mi ćemo ispraviti podatke.

Napomena: Navedeni podaci su preuzeti sa službenih stranica vinarije i vlasnik portala ne odgovara za tačnost istih.