Otkrijte istinu koja leži iza uobičajenih verovanja o alkoholu i zdravom životu.
Dezinformacije o vinu i zdravlju svuda su oko nas, stoga smo razgovarali sa stručnjacima (pravi zdravstveni radnici, a ne komšija poznanika vaše tetke koji sve zna) kako bismo odvojili činjenice od fikcije, razbivši pet večnih, najpopularnijih mitova o vinu i zdravlju i i otkrili istinu iza svakog od njih.
Alkohol ubija moždane ćelije
Iako vam se svest nakon par čaša vina može zamagliti, to zapravo nije znak ćelijske smrti. Etanol (vrsta alkohola koja se nalazi u vinu, pivu i žestokim alkoholnim pićima) ima sposobnost da ošteti ćelije, uključujući i ćelije mozga, ali ljudsko telo ima načine da ga preradi kako bi sprečilo dugotrajno uništavanje. Tipično, ono što doživite nakon što popijete alkohol su kratkotrajni simptomi koji će nestati kada se vaš organizam očisti od alkohola.
Ono što se može dogoditi kada pijete je oštećenje dendrita, produžetaka nervnih ćelija koje prenose poruke između neurona. Iako ovaj efekat alkohola, koji je 1999. otkrila naučnica Roberta Pentni, može izmeniti strukturu neurona, on ne uništava ćelije u potpunosti i veruje se da je uglavnom reverzibilan.
Naravno, postoji ozbiljna zabrinutost kada je u pitanju piće i dugoročno zdravlje mozga. Izlaganje alkoholu tokom kritičnih perioda razvoja (kao što je u materici ili tokom tinejdžerskih godina) može izazvati trajna oštećenja, kao što to čini i opijanje u bilo kojoj životnoj fazi.
Konkretno, alkoholičari su u opasnosti od razvoja neurološkog poremećaja koji se naziva Korsakovljev sindrom, hroničnog poremećaja pamćenja uzrokovanog nedostatkom vitamina tiamina.
S druge strane, nedavna istraživanja ukazuju na potencijalne koristi umerenog konzumiranja vina po zdravlje mozga. Kao i kod većine briga u vezi sa uticajem alkohola na zdravlje, čini se da je umerenost ključna.
Presuda: Netačno.
Crno vino je zdravije od belog vina
Crno vino je sklonije dobijanju pažnje i pohvala kada su u pitanju zdravstvene koristi, najviše zahvaljujući sadržaju polifenola. Polifenoli, poput resveratrola, kvercetina i elaginske kiseline, nalaze se u kožicama grožđa, pa ih zato ima više u crnom vinu nego u belom. Ali iako ova jedinjenja imaju korisna svojstva, oni nisu jedini elementi vina koji imaju potencijal da ojačaju zdravlje.
Da li je crno ili belo vino za vas „zdravije“ može zavisiti od toga na koje aspekte vašeg zdravlja ste fokusirani. Studija iz 2015. godine, objavljena u Annals of Internal Medicine, pokazala je da su oni koji piju crno vino uživali u povišenom nivou HDL holesterola (dobre vrsta holesterola), dok su oni koji piju belo vino uživali u boljoj kontroli šećera u krvi.
Takođe ima još mnogo toga da se otkrije o zdravstvenim prednostima crnog i belog vina. “Mnoge studije ukazuju da je vrsta alkohola – crno vino, belo vino, pivo ili žestoka pića – verovatno manje bitna, i da je sam alkohol ono što pokreće uočene koristi”, rekao je dr Hauvar Seso, istraživač u bolnici Brigham and Women’s, za Wine Spectator 2017. godine.
Presuda: Ne nužno tačno.
Čaša vina pre spavanja je dobro sredstvo za uspavljivanje
Naravno, ako pijete alkohol možete se osećati pospano, ali nije pametno koristiti alkohol kako biste lakše zadremali. Zahvaljujući sedativnom dejstvu alkohola, piće pre odlaska u krpe pomoći će vam da brže zaspite, a postoje čak i dokazi da neko vinsko grožđe sadrži velike količine melatonina koji pomaže pri uspavljivanju.
Ali manje je verovatno da će taj san biti miran i obnavljajući. Studija objavljena 2015. godine u časopisu Alcoholism: Clinical and Experimental Research otkrila je da su ispitanici koji su pili alkohol doživeli produžetak faze dubokog sna rano noću, ali su zatim doživeli poremećaj sna, veći broj buđenja i više vremena provedenog u budnom stanju kasnije u toku noći.
Iako verovatno nećete izazvati veće probleme sa spavanjem ako uveče pijete umereno, ne preporučuje se upotreba vina kao sredstva za spavanje.
Presuda: Netačno.
Muškarci i žene isto reaguju na alkohol
Žena visoka 175 cm i teška 70 kg trebalo bi da bude u stanju da preradi tri čaše vina konzumirane tokom tri sata identično muškarcu istih proporcija, zar ne? Pogrešno.
Alkohol utiče na žene i muškarce na različite načine, od metabolizma preko oporavka do mamurluka. Zbog toga U.S.D.A. Dietary Guidelines preporučuje do dva pića dnevno za muškarce i samo jedno za žene.
Rečeno nam je da veličina našeg tela igra veliku ulogu u načinu na koji alkohol deluje na nas, i to je tačno. Ali to takođe ima veze sa našim hemijskim sastavom, koji se razlikuje. Na primer, prema stručnjaku za žensko zdravlje i autorki dr Dženifer Vajder, žene nemaju toliku aktivnost alkohol dehidrogenaze kao muškarci, što znači da nisu u stanju da prerade istu količinu alkohola pre nego što on dospe u krvotok. To znači da se žene generalno brže opiju od muškaraca.
Presuda: Netačno.
Sulfiti uzrokuju glavobolju i mamurluk
Sulfiti su verovatno izvor najvećeg mita o vinu. Oni se prirodno javljuju, a većina vinara u vino dodaje i dodatne sulfite kako bi ga zaštitilo od kvarenja i oksidacije. Sulfite takođe često krive za glavobolje i mamurluk. Ali, prema nauci, ova optužba nije poštena.
Prema FDA, samo jedan procenat stanovništva je osetljiv na sulfite. Čak i ako ste među malim brojem ljudi koji imaju reakcije na sulfite, ove supstance nisu krive za vaš mamurluk. Umesto toga, mogu izazvati alergijsku reakciju.
Iako ne postoji jedan odgovor o tome šta, naučno, izaziva mamurluk, znamo da ozbiljnost mamurluka može biti direktno povezana sa količinom alkohola i brzinom konzumiranja. Dehidracija takođe igra veliku ulogu, kao i količina kongenera koju je osoba konzumirala kroz svoja pića.
Presuda: Netačno.
Izvor: https://www.winespectator.com/, preuzeto: 31.8.2021. https://www.winespectator.com/articles/busted-5-health-myths-about-wine
