Sljedeće korake za degustaciju vina stručnjaci koriste kako bi usavršili svoju sposobnost ocijene vina. Iako ovaj metod koriste profesionalci, zapravo je prilično jednostavan za razumijevanje i može pomoći bilo kome da ocijeni vino uz pomoć nepca. Svako može da proba vino, sve što vam je potrebno je nepce i čaša vina.
Degustacija vina ima četiri osnovna koraka – vizuelni pregled vina pod neutralnim osvetljenjem, identifikacija arome kroz miris, zatim procjena ukusa, da li je vino gorko, slatko ili kiselo i mišljenje o vinu, davanje mišljenja o profilu vina.
Kako pravilno probati vino
1. Pogledajte vino
Prvo provjerite boju, gustinu i prozirnost. Za ovaj korak vam ne treba više od pet sekundi. Možete mnogo da saznate o vinu samo ako ga pogledate, a većina odgovora se mogu naći i na flaši vina.
2. Osjetite miris
Kada prvi put pomirišete vino, upitajte se ima li voća u njemu, pre svega bobičastog ili citrusnog voća. Ako želite da budete previše precizni možete biti iznervirani zbog toga.
Miris vina se može podeliti u tri osnovne kategorije:
- Primarne arome su derivati grožđa i uključuju voće, začinsko bilje i cvjetne note.
- Sekundarne arome potiču iz prakse vinara. Najčešće arome su derivata kvasca i najlakše ih je uočiti u bijelim vinima.
- Tercijarne arome potiču od starenja, obično u samoj flaši ili u buretu. Ove arome su uglavnom slane: prženi orasi, vanila, jesenje lišće, stari duvan, začini za pečenje, sušena koža, kokos ili kedar.
3. Probajte ukus
Ukus može u velikoj meri definisati vino. Možete osjetiti kiseli, slatki, gorki ili slani ukus. Sva vina će imati malo kiselog, jer grožđe samo po sebi ima malo kiseline. Ovo varira u zavisnosti od klime i vrste grožđa. Neke sorte su poznate po svojoj gorčini. Neka bela stona vina zadržavaju mali deo šećera od grožđa, što daje vinu prirodnu slatkoću.
Slatkoću nikada ne možete osetiti mirisanjem. Na kraju, vrlo mali broj vina ima slanoću.
4. Osjetite teksturu
Kada vaš jezik dođe u kontakt sa vinom uočava teksturu vina. Tekstura u vinu povezana je sa nekoliko različitih činilaca, a jača tekstura se primjećuje kod vina sa višim procentom alkohola, tačnije kod zrelijeg vina. Ono što daje vinu teksturu je etanol.
Tanin takođe možemo da otkrijemo kroz ukus, a to je osećaj šmirgle u crvenim vinima.
5. Procijenite dužinu ukusa
Ukus vina se takođe zasniva na vremenu, postoje početak, sredina i kraj.
- Zapitajte se koliko dugo osjećate ukus vina u ustima i da li je ukus vina bio uravnotežen ili ne.
- Da li vam se vino sviđa ili ne?
- Po čemu je vino jedinstveno?
Korisni saveti za degustaciju
Prevazilaženje mirisa vina može biti teško za početnike. Prilikom mirisanja, treba da mirišete prvo kratko a zatim sve duže. Vrtenje vina u čaši povećava broj mirisa koja se ispuštaju u vazduh.
Takođe, pronađite više ukusa vina.
Uzmite nekoliko manjih gutljaja kako bi mogli da izolujete specifične arome. Fokusirajte se na jedan ukus pa tek posle pređite na drugi.
Postoje načini da poboljšate degustaciju. Upoređivanje različitih vina pomoći će vam da vaše nepce učinite osetljivijim. Pridružite se lokalnoj grupi ljubitelja vina ili okupite prijatelje kako bi zajedno isprobavali različite vrste vina.
Isto tako, bilježite informacije o vinu, to će vam biti vrlo korisno.
Prvi korak: Pogledajte vino
Prvo treba procijeniti izgled vina. Boja i prozirnost vina daju informacije o približnoj starosti vina, o sortama grožđa, kiselosti, procentu šećera i alkohola u vinu i mestu gde se vino se uzgajalo.
Kako bijela vina stare, imaju tendenciju da mijenjaju boju, postaju žuća.
Crvena vina imaju tendenciju da gube boju, postaju prozirnija kako vreme prolazi.
Da bi lakše razumjeli izgled vina koristimo termin “vinske suze”. Vinske suze se stvaraju na čaši. One vam mogu dati odgovor na pitanje koliko vino ima šećera i alkohola. Što su suze krupnije, u vinu se nalazi više alkohola ili zaostalog šećera.
Drugi korak: Osjetite miris vina
Kako pravilno procijeniti miris vina? Arome u vinu odaju sve o vinu, odakle je vino, koliko je staro i od koje sorte grožđa je napravljeno. Iskusno nepce može da prepozna sve ove detalje.
Arome u vinu nastaju od isparavanja alkohola.
Jedna čaša vina može imati stotine jedinjenja, zbog čega je miris raznovrstan. Nije lako osjetiti pravi miris vina i vrlo je lako pogrešiti.
Arome vina se mogu klasifikovati u tri kategorije:
Primarne arome: Primarne arome potiču od vrste grožđa i od klime gde se grožđe uzgaja. Uopšteno govoreći, voćni ukusi u vinu su primarne arome.
Sekundarne arome: Sekundarne arome potiču iz procesa fermentacije. Odličan primjer za to je miris kiselog testa koji možete pronaći u šampanjcu. Arome kvasca takođe mogu mirisati na sir ili pivo. Druga uobičajena sekundarna aroma bila bi aroma jogurta ili pavlake koja dolazi od fermentacije.
Neke od ovih aroma su prilično specifične.
Tercijarne arome: Tercijarne arome potiču od vina koje odleži. Arome starenja pripisuju se oksidaciji i takozvanom “ležanju” vina u buretu tokom određenog vremenskog perioda.
Najčešći primjer za to je aroma vanile povezana sa vinima odležanim u buretu. Drugi primjeri tercijarnih aroma su orašasti ukusi pronađeni u šampanjcu.
Često će tercijarne arome izmjeniti primarne arome, a svježi plod mladog vina menjaće se da bi bio suši i koncentrisaniji kako se razvija.
Treći korak: Okusite vino
Naučite kako pravilno da procijenite ukus vina prema regiji, stilu pa čak i berbi! Evo detalja na šta treba obratiti pažnju:
Slatkoća vina
Slatkoću vina najbolje možete osetiti na prednjem delu jezika iste sekunde kada okusite vino. Vina se kreću od 0 grama šećera po litru do oko 220 grama šećera. Vina sa visokim procentom šećera imaju konzistenciju blisku sirupu. Slatka stona vina tradicionalno se proizvode u područjima Njemačke ili Francuske.
Suva vina
Većina ljudi smatra da suva vina imaju oko 10 grama šećera po litru, ali ljudski prag percepcije je samo 4 grama po litru. Sa druge strane, njemački rizling ima oko 30 grama šećera po litru. Kiselost je dosta važna.
Vina sa visokom kiselinom nisu toliko slatka. Veza između slatkoće i kiselosti je obrnuto proporcionalna.
Odakle potiče tanin
Tanin je karakteristika crvenog vina. Daje nam odgovor na pitanje o vrsti grožđa i da li je vino odležalo u buretu i koliko dugo vino može da odleži. Tanin se oseća na nepcima samo kod crvenih vina. Ima ukus kao suvi pamuk.
Tanin potiče iz sjemenki i kore grožđa i od starosti bureta. Svaka sorta grožđa ima različit nivo tanina karakterističan za tu sortu. Na primjer, neka crna vina imaju niske nivoe tanina, dok druga imaju visoke nivoe tanina. Tanin iz semenki grožđa je obično abrazivniji i ima nezreli ukus. Tanin iz bureta često ima gladak ukus.
Degustacija tanina iz bureta je teža u odnosu na tanin grožđa. Nemojte da brinete ako ne umijete odmah da ga uočite.
Kiselost vina
Kiselost igra glavnu ulogu u ukupnom profilu vina. Kiselost je direktno povezana sa svježinom vina. Pomoću kiselosti možete utvrditi iz koje je regije vino i koliko dugo može da odleži. Kiselost se odnosi na pH vrednost.
Kiselost se obično osjeća u zadnjem dijelu vilice. Vina sa visokim kiselinama često se opisuju kao tart vina.
Nivo kiselosti u vinu se kreće od 2,5 do 5.
Većina vina imaju kiselost od 3 i 4 pH. Kiselija vina su oporija. Visoka kiselost vam može pomoći da utvrdite da li je vino iz hladnije klimatske regije ili je vinsko grožđe rano ubrano. Vina sa nižom kiselinom imaju kremastiji ukus, ne toliko kvalitetan.
Manje kiselija vina imaju neutralan ukus.
Tijelo vina
Tijelo vina nam može dati podatke o vrsti vina, regiji u kojoj se vino gaji i mogućoj upotrebi starenja hrasta. Tijelo vina je direktno povezano sa nivoom alkohola, ali je i povezano sa ukusom na vašem nepcu.
Da li vam se čini da je ukus lagan ili pun?
Tekstura može da se razlikuje u zavisnosti od toga da li pripada laganom, srednjem i punom tijelu vina. Obično će tijelo pratiti i nivo alkohola ali i druge procese poput fermentacije, starenja hrasta, mešanja taloga i ostatka šećera.
Alkohol
Alkohol nam daje informacije o jačini vina i zrelosti grožđa koje se koristila za proizvodnju vina. Nivo alkohola određuje telo vina i teksturu. Procenat alkohola se kreće od 5 do 15 procenata.
Stona vina uglavnom imaju oko 15 procenata alkohola i imaju prirodnu slatkoću. Suva vina do 16 procenata alkohola biće prilično bogata aromom. Nivo alkohola je direktno povezan sa slatkoćom grožđa pre fermentacije vina. Iz tog razloga će vina sa nižim procentom alkohola često imati prirodnu slatkoću. Kod njih šećer iz grožđa nije pretvoren u alkohol.
Regije koje se nalaze u toplijim krajevima proizvode zrelije sorte grožđa od kojih se prave vina sa višim procentom alkohola. Vino s niskim i visokim procentom alkohola su podjednako dobri, sve je samo stvar ukusa.
Zaključak
Ukoliko pratite ove korake postaćete pravi stručnjak za vino. Naučićete da definišete profil vina, da li vino ima kiseli ukus ili ukus bogate teksture. Kada probate vino, morate da znate i da opišete vino koje degustirate.
Pokušajte da organizujete degustaciju vina da bi usavršili svoje veštine. Na taj način ćete biti sve bolji i bolji.
