Nismo sigurni koliko ste upoznati sa temom šta su prirodna vina. Verovatno, na prvi pogled bi se složili sa time da se prirodna vina prave u skladu sa principima organske proizvodnje, koja isključuje upotrebu veštačkih đubriva, hemijskih pesticida, fungicida i herbicida. Ovome se pridodaje i činjenica da se u vinogradu mogu koristiti isključivo supstance biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla.
Prirodna vina su vina koja se proizvode sa minimalnim intervencijama u vinogradu i podrumu, uz najmanju moguću upotrebu veštačkih đubriva, hemikalija, aditiva i tehnoloških procedura. Samim tim, ona se oslanjaju samo na grožđe kada je u pitanju ukus koji se dobija. Prirodna vina se mogu praviti od različitih sorti grožđa, I njihov kvalitet razlikuje se svake godine, u zavisnosti od bureta u kom su odležala ili vremena kada se degustiraju..
Kad govorimo o ukusu – rekli smo da ukus prirodnih vina zavisi od sorte grožđa, ali i teroara, odnosno specifične sredine u kojoj se uzgaja. Prirodna vina mogu biti kiselija, više ili manje voćna, sa aromom u nekoj meri zemljanog ukusa od konvencionalnih vina. Takođe se smatraju više “ručno izrađenim” proizvodom, pri čemu je svaka serija sama po sebi jedinstvena. Zanimljivosti radi, ako želimo da poboljšamo ukus jeftinog vina, možemo ga staviti u blender na 20-30 sekundi i pustiti da odstoji minut-dva. To će aerirati vino i učiniti ga aromatičnijim. Mada se ni tada ne može doći do onog pravog ukusa.
Glavni faktori uticaja na ukus prirodnog vina su sledeći:
Vrsta i sorta grožđa koje se koristi za vino. Različite sorte imaju različite arome, boje, kiseline i tanine koji utiču na ukus vina.
Način proizvodnje i obrade vina. Prirodna vina se prave bez dodavanja kvasca, aditiva, fltriranja ili drugih intervencija. To znači da se vino oslanja na prirodne procese fermentacije i sazrevanja koji mogu da stvore različite nivoe alkohola, šećera, kiselina i tanina u vinu. Takođe, dužina i način maceracije (kontakta soka sa kožicom grožđa) može da utiče na boju, aromu i ukus vina.
Uslovi čuvanja i serviranja vina. Prirodna vina su osetljivija na promene temperature, svetlosti i vazduha nego ostala vina. Zato je važno da se čuvaju na tamnom i hladnom mestu, u bocama sa plutenim čepovima ili čak voskom. Takođe, temperatura serviranja može da utiče na ukus vina. Uobičajeno je postalo da se bela vina služe na 10 stepeni, a crvena na 16 ili 18 stepeni.
Lični ukus i preferencije potrošača. Na kraju krajeva, svako ima svoj ukus i osećaj za vino. Neka prirodna vina mogu da se dopadnu nekima, a ne drugima. Zato je najbolje probati različita bogatstva u ovom pogledu koja daje priroda i pronaći ona koja odgovaraju vašem nepcu kada je vino u pitanju. Takođe, možete da uskladite vino sa hranom koju jedete, kako bi se pojačali ili ublažili određeni ukusi i arome.
