Francuska…oduvek praćena atributima ekskluzive, globalno poznate kulinarske tradicije, vrhunskim sirevima. Zatim, zemlja prepuna kontrasta, raznolikih pejzaža i bogatog nasleđa vina.
Zaustavimo se tu na kratko i neka nam je upravo to fokus sada, jer vina iz Francuske imaju posebnu čar, i svaki pravi poznavalac vina mora da je doživi. Za razliku od podneblja Balkana kojeg odlikuju robusnije sorte i jača vina, vina iz Francuske su većim delom pitka i laka.
Tu je široka lepeza onoga što se iz kulture vina može naučiti kada su u pitanju penušavci, ili opet kada je u pitanju znanje o tome koja je najbolja kombinacija sorti Bordeux i Malbet. Upravo ovime se vodila Marija Jovanović Allain, odrastajući sa željom da i Beograd ima jednu prodavnicu vina iz ovakve zemlje..
Marijino interesovanje ka vinima počelo je sa nekih 14, 15 godina kada je sa roditeljima krenula da posećuje sajmove vina. Tada je bila u jednoj potpuno drugačijoj priči, kao vredan đak, učenik baletske škole, izgrađujući se kasnije kao grafički dizajner.
Ipak, nakon što je dobila priliku da sagleda vina iz jedne drudge perspektive i postane time oduševljena, osećala je da će pre ili kasnije ući u ovaj svet. Oduvek joj je bilo žao što Beograd nema nijednu francusku prodavnicu, što je smatrala da grad zaslužuje, pogotovo jer se po svemu sudeći Francuzi izdvajaju u proizdvodnji vina i u gastronomiji.
I krenula je da živi tu želju svakim danom sve više. “Zamišljala sam taj deli shop sve više” govorila nam je.
Kolika je ljubav prema francuskoj kulturi, gastronomiji i narodu, govori i činjenica da joj je suprug Francuz. On je danas njen najbolji prijatelj, istovremeno i najveća podrška u ovom poslu, u kojem su zajedno.
Upravo zahvaljujući jednom njegovom poslovnom putu, tada opet iz potpuno druge priče, otvorila su im se vrata da zakorače u svet bavljenja nabavkom i prodajom vina iz Francuske.
Za veliki hedonizam prema životu, hrani i piću, dosta stvari učila je odmalena i osnovne lepe manire pokupila je od svojih roditelja, kojima je beskrajno zahvalna sada. Danas su Marija Jovanović Allain i François Maurice Daniel Allain vlasnici tri Delice objekta – na Vračaru, Dorćolu i novootvorenog objekta na Dedinju. Iako je ovo dvoje ljudi uspelo da se ostvari u preduzetničkim vodama, ono što smatraju svojim najvećim uspehom, je što su istovremeno uspeli i da se ostvare kao roditelji i da izgrade porodicu, i dalje živeći isti taj san s početka. Iako je ostvaren, i dalje konstantno uče.
Počeli su kao deli shop u Njegoševoj sa 35 kvadrata, gde su se prodavala francuska vina i razne delicije, pakovali korporativni pokloni itd. Zatim su na zahtev posetilaca postavili jedan sto da bi se probavala vina i na kraju “mic po mic” ulazili su u ugostiteljstvo – potpuno druga priča od prvobitno zamišljene.
“Kako ćemo sad..ovo nije samo prodavnica, već i vinski bar. Kreće da radi polako i veleprodaja. Možemo li mi to?” Ovo su bila neka od pitanja..
Danas lokal na Vračaru (kasnije preseljen u ulici Kursulina) radi kao prodavnica, a lokali na Dorćolu i Dedinju rade i kao vinski barovi, odnosno vinoteke.
Na pitanje da li je COVID19 najizazovniji period za 10 godina postojanja na tržištu, odgovorili su da jeste bio težak, ali je i dalje najveći izazov do sada izboriti se sa kvotama koje postoje kad je uvoz vina u pitanju.
Navode i to da je trebalo dosta rada da se napravi uža selekcija francuskih vina, jer se ne uvozi baš sve. I za to treba mnogo vremena – upravo je to ono što se ceo život uči. Na pitanje za čim je najveća tražnja, rekli su da zavisi. U jednom momentu je svet poludeo za rozeima, dok su se šampanjci vukli. A onda opet krene deo godine kad se penušavci masovno poručuju, pogotovo u sklopu poklona.
Šta je Mariji bio glavni cilj? Da izbaci predrasudu kod ljudi da francuska vina ne mogu sebi da priušte. Zato su organizovali razne edukacije i degustacije – sa ciljem da se približi francuska kultura i da ljudi znaju kako mogu da uživaju u finim, zdravim vinima.
Zašto nije nikada otišla iz Beograda? Jer je bilo možda lakše stvarati ovde, izdvojiti se na tržištu po nečemu posebnom, što je mnogo važno kada si na početku. Ipak za Francusku u tom pogledu treba dosta smelosti. Kasnije kad je možda i mogla, bilo joj je žao da sve ovo ostavi.
Ko bolje sada poznaje bolje vina? Marija je rekla “pa ipak je on Francuz, uzimajući u obzir da svaka kuća u Francuskoj ima svoj mali podrum,” na šta smo se svi nasmejali. Ali ipak, stoji i to da ovaj ovakav posao da bi uspešno radio, moraš da ga voliš. A Fransoa je izvrsni zaljubljenik u vina.
Na kraju ono što je najvažnije i što Marija posebno ističe, je da dobro vino ne treba da ti menja hemiju organizma.
Politika na kojoj se ova kuća temelji, je razviti mesto na kojem se mogu probati i kupovati zdrava vina. “Zdravo vino podrazumeva zadovoljenje svih enoloških principa, bez preterano mnogo šminkanja. A to zavisi od svega…od toga u kakvim se buradima čuva vino, do toga koliko su čisti sudovi u kojima se odvija maceracija vina, kao proces koji podrazumeva ekstrakciju fenolnih jedinjenja iz pokožice i semenki grožđa.. Dobiti zdravo i dobro vino ne znači “opteretiti ga” dodatnim šećerima i sulfatima, već izdvaditi od grožđa ono najplemenjenije i probati, jer upravo kroz to se vidi i kakva je godina berbe bila i kakva je zrelost grožđa u pitanju. Vino ume da ti kaže sve,” i kroz ovaj ovakav odgovor zaokružili smo priču sa ovim divnim parom, čiji lokali u Beogradu mnogo toga mogu da ponude i narodu da daju.
Učimo od najboljih.
Pripremila: Tatjana Vujović
