U mesecu novembru, kada se radovi u vinogradima privode kraju, namešta se nekoliko događaja gde se dobija prilika da se predstave najbolja dela vinara iz regiona. Jedan od takvih događaja bio je i Salon vina u Novom Sadu. Ovo je bila jedinstvena prilika da se probaju vina od domaćih, regionalnih sorti.
Najveći broj vinarija bio je sa regije Fruške Gore, ali su tu bili i ostali. Od onoga što je bilo izloženo, a po čemu se izdvajamo kao podneblje svakako su tamjanika, merlot, vranac i grašac. Do sjajnih zvezda na ovogodišnjem salonu zasigurno su se izdvojile cvetne note kod vina, a među njima najviše probus sorta kod crvenih vina i tamjanika i chardonnay kod belih vina.
Akcenat na probusu stavlja se iz razloga što kao sorta do pre neku godinu gotovo da nije postojao u svesti potrošača, budući da ga je na tržištu bilo vrlo malo. Među vinarijama Fruške Gore se pokazalo da daje fantastične rezultate uparivanjem. Vinarija Deurić, koja je bila jedan od izlagača na ovogodišnjem Salonu, probusom se pozabavila još ranijih godina, čime je dostignuta velika popularnost. Ovoga puta su među crvenim sortama izdvojili Aksiom 2017, koji kao bazu koristi Probus, mešan sa Merlotom, Marselanom i Petit Verdotom. Aksiom 2017 odiše mirisom crvenih ribizli, soka od višanja i bobicama svežeg nara koje su u prvom planu.
Jedna od izlagača bila je vinska kuća Minić, koja je među prvim manjim vinarijama u Srbiji krenula sa proizvodnjom vina od sorti Tamjanike, da bi se kasnije ceo koncept usmerio ka proizvodnji vina od Tamjanike. Prepoznatljiva je po Stotoj suzi, koje predstavlja vino sa dosta ekstrakta, izraženim mirisom na tamjan i bosiljak, a na ovogodišnjem Salonu je predstavljeno vino, čija je berba bila 2021. godine. Pored ovoga, za ljude privržne dezertnim vrstama, predstavljeno je bilo i vino Slatka suza, isto od sorte tamjanike, i to iz berbe koja je bila 2020. godine.
Pored ostalih treba spomenuti i vinariju Trivanović. Naime, vinogradi i vina Trivanović postoje već osam godina na tržištu i predstavljaju porodičnu vinariju sa tradicijom. Od pola hektara vinograda, sa kojim se počelo, došlo se do 49 hektara vinskih sorti, među kojima su Talijanski Rizling i Traminac najupečatljiviji. Od belih sorti na ovogodišnjem Salonu još su bili predstavljeni Chardonnay i Sauvignon blanc, a poseban naglasak daje se na Shirazu i vinu LEX rose – elegantno rose vino, gde se u čaši sjedinjuju note maline, koju sledi nar, sveža lubenica i začinske arome belog bibera.
Jedan štand zauzela je i vinarija Čoka koja je predstavila svoja izdanja zajedno sa vinarijom Ohrid sa kojom sarađuje dugi niz godina (tačnije od 2000.godine). Iako je poznata po poluslatkom crvenom i belom vinu Ždrepčeva krv, na tržištu se probila i kroz serije voćnih vina, među kojima njeno kupinovo vino zauzima posebno mesto. Na Salonu vina sada je predstavljen i novi ukus – ribizla sa čijom se proizvodnjom počelo početkom ove godine kada je povučena malina, usled ogromnog rasta cena. Prema rečima somalijera voćno vino od ribizle nudi slast koja na nepcima ostaje dugo zbog bobičaste note voća, a služi se rashlađeno na temperaturi do 10°C.
Vinska priča vinarije Fruvin vezuje se za selo Banoštor, sa Dunavske strane, čija zemlja ima posebnu pogodnost jer prima refleksije sunca sa tri strane, tako da prepoznatljivost ukusa u čaši sledi usled sorti grožđa koje na padinama ranije sazrevaju i imaju do dva procenata šećera više u poređenju sa drugim vinogradskim regionima Vojvodine. Od crvenih sorti na ovogodišnjem salonu predstavljeni su Merlot, Quvee i Pinot Noir – i to sve dekupaže iz 2019. godine.
Mirišljavo crveno vino Quet Cuvee sadrži aromu šumskog voća i začinskog bilja, sa sastavom šećera oko 2 grama. Od belih sorti na ovogodišnjem Salonu posebno mesto zauzeo je Grašac i suvo belo vino Quet Grašac. Vino opisuju da je sa umerenom punoćom i dosta arome, uz nezaobilazni cvetni karakter.
Veliki deo pažnje zauzela je i karlovačka vinarija Vinum sa svojim izdanjima, visoko nagrađivana u svetu, a na ovogodišnjem salonu posebnu pažnju zauzeo je crveni i beli Bermet, kao predstavnici dezertnih vina. Belom bermetu osvežavajuću notu daju arome kajsije, breskve, narandže i cimeta, dok se u čaši crvenog bermeta kriju arome suve šljive, smokava, narandžine kore i suvog grožđa. Enolozi ga preporučuju uz ništa manje poznat karlovački kuglof, jer zajedno predstavljaju simbol Sremskih Karlovaca.
Treba spomenuti i vinariju Doju, koja neguje tradiciju Topličke regije, uz potpunu posvećenost svakom čokotu u vinogradu. Što se tiče crvenih vina, predstavili su Doju Merlot od sorti grožđa merlot, koje je 12 meseci odležalo u buradima od 225 litara, zatim još 12 meseci u buradima od starog hrasta od 500 litara i na kraju još 12 meseci u bocama. Osim toga, na štandu su bila predstavljena bela vina od sorti grožđa Tamjanike, Chardonnay i Pinot Grigio, kao i rose vino čija je je baza Prokupac.
Salon vina u Novom Sadu upotpunile su i autohtone sorte renomiranih vinarija, kao što su vinarija Zvonko Bogdan i vinarija Kocačević, zbog kojih domaći region postaje prepoznatljiv u svetu. I ovakvim upotpunjavanjem za ovogodišnji Salon vina u Novom Sadu zaista se može reći da je okupio sve zvezde na jednom mestu.
Pripremila za vino.ba : Tatjana Vujović
